Миле Грујичић је рођен 1982. године у Бањој Луци. Звањедипломираног инжењера воћарства и виноградарства стекаоје на Пољопривредном факултета Универзитета у БањојЛуци. Запослен је у предузећу „Digimex“ Бања Лука. Члан је Градског одбора Демократског савеза – ДЕМОС Бања Лука. Ожењен је и отац двоје дјеце. Миле, док смо се припремали за интервју дошли смо доподатка да сте Ви прије 15 година напустили живот у граду и са породицом се преселили у Вериће. Шта Вас јенавело на ту одлуку и да ли сте некада у ових 15 година зажалили због ње? Тачније, све је то почело прије 17 година. По мом рођењуживјели смо у Новој Вароши, да би се 1988. годинепреселили у „Kуле“, насеље у подножју Старчевице. Ту самодрастао и то насеље ми је и даље у срцу и ако је доживјелоогромну трансформацију у виду грађевинскеинфраструктуре. На моју одлуку да се из града дјелимично преселим на селоутицало је неколико фактора, а највише то што сам желиопроводити више времена са оцем који се, такође, послијерата повукао на село. Уз оца, који се воћарством бавио од 1981. године и ја самвеома брзо нашао интерес и занимацију у томе, па самодлучио да напустим студије машинства и упишемПољопривредни факултет у Бањој Луци, који и сам и завршио и стекао звање дипломираног инжењера воћарстваи виноградарства. Период до 2005. године сам преламаоизмеђу града и села, а онда смо донијели одлуку да продамонеке некретнине у граду и у потпуности се преселимо у Вериће. У периоду који је надолазио, константно смо инвестирали у воћарство и већ до 2013. године сам имао производњујабуке, која се простирала на површини од 5 хектара. Производња се одвијала по ЕУ стандардима, а нашивоћњаци су били међу првим воћњацима у БиХ који судобили сертификат „ГлобалГАП“ за квалитет и безбједностхране за извоз на ЕУ тржиште. Производња је била успјешна све до 2014. године, када сунас прво задесиле поплаве, а потом у годинама послије и године са мразом и ледом. Kако сам био у немогућности дасе борим са непогодама, а подршка локалних власти усљедтаквих непогода је изостала био сам принуђен да одустанемод производње по принципима на којима је била заснована. Засаде сам престао хемијски третирати, а плодови којеоберем искључиво користим за производњу сока и ракијекоје у таквом стању нудим тржишту и то је оно на шта ћу сеоријентисати и у будућности. Било је момената када сам се питао да ли сам дониоисправну одлуку, али кад све саберем и одузмем – нисамзажалио због ње. У браку са супругом Јеленом сам од 2007. године и имамокћерку и сина, а њихову безусловну подршку имам за свемоје одлуке, између осталих и ову да се кандидујем за одборника у Скупштини града Бања Лука. Шта је то за шта ћете се...