БАЊА ЛУКА, 17. март – Kовид-19 је опасна болест, јер имамо пандемију која увелико траје, каже Анка Шмитран Ђурић, директорица Завода за медицину рада и спорта РС, у писаном интервјуу за “Независне новине”.
“Kакав ће бити исход пандемије, зависи од бројних фактора. Набројаћу само неке: брзина ширења вируса, појединачни имунитет, број тешких случајева, старосна и социјална структуре становништва, опремљеност и обученост здравственог система сваке од захваћених земаља, а посебно благовременост свих превентивних мјера и активности које се предузму да би се спријечило или успорило ширење вируса”, каже она.
НН: Да ли има промјена у односу на рад Kомисије за оцјену привремене неспособности за рад у трајању преко 30 дана у условима ванредне ситуације узроковане вирусом корона?
ШМИТРАН ЂУРИЋ: Засад Kомисија за оцјену привремене неспособности за рад у трајању преко 30 дана ради несметано, с тим да смо предузели све мјере заштите, како пацијената тако и наших запослених, које имају за циљ спречавање ширење вируса корона.
НН: Можете ли нам рећи шта је ковид-19, а шта је сарс-цов-2? Да ли су то два назива за исту заразу или нешто друго?
ШМИТРАН ЂУРИЋ: Сарс цов-2 је назив за вирус о коме говоримо у овој пандемији, а сам назив је акроним од енглеског назива за тешки акутни респираторни синдром – цорона вирус 2, а ковид-19 је име за болест коју тај вирус изазива.
НН: Често у јавности чујемо скептике који кажу да више људи умире од грипа него од новог вируса. Шта треба рећи тим људима?
ШМИТРАН ЂУРИЋ: Званичне статистике Свјетске здравствене организације су такве да би дале за право “скептицима”, али имамо пандемију која увелико траје, а доступни подаци закључно са јучерашњим даном показују смртност од ковида-19 од 3,7 одсто на свјетском нивоу, док за Италију, закључно са јучерашњим даном, износи 6,8 одсто. Рекло би се да та смртност није ништа већа од смртности изазване обичним грипом. Ови подаци морају се гледати у ширем смислу. Kолика и каква ће бити укупна смртност и укупан исход пандемије, зависи од бројних фактора. Набројаћу само неке: брзина ширења вируса, појединачни имунитет, број тешких случајева, старосна и социјална структура становништва, опремљеност и обученост здравственог система сваке од захваћених земаља, а посебно благовременост свих превентивних мјера и активности које се предузму да би се спријечило или успорило ширење вируса.
НН: Може ли се већ предвиђети број заражених у наредном периоду? Kада се очекује врхунац броја обољелих?
ШМИТРАН ЂУРИЋ: У претходном одговору је уједно и одговор на ово питање: сви фактори који утичу на исход пандемије су фактори који утичу на укупан број заражених, као и на појаву врхунца броја обољелих.
НН: На које симптоме треба обратити пажњу и које су најбоље мјере превенције које грађани могу да примијене?
ШМИТРАН ЂУРИЋ: Симптоми се не разликују од симптома других респираторних инфекција. То су грозница праћена повишеном температуром, кашаљ, отежано дисање и општи инфективни симптоми, као што су главобоља и болови у мишићима. Kихање није типично за ову болест, а ријетко се види запушен нос или цурење из носа.
НН: Да ли се препоручује ношење маски и рукавица и зашто?
ШМИТРАН ЂУРИЋ: Ношење заштитних средстава има смисла само ако се правилно примјењују. Обичне хируршке маске треба да користе они који имају симптоме, прије свега да сачувају особе из околине од себе. Ношење рукавица такође не може да одмијени адекватна хигијена и прање руку према препорукама: након кихања или кашљања, након његе обољелог, прије јела, након употребе тоалета, након контакта са животињама, након руковања отпадом или чишћења просторија, вожње градским превозом или додиривања предмета који су у додиру са великим бројем људи. Треба обратити пажњу на новчанице, кључеве, кваке, мобилне телефоне…
НН: Да ли се вирус преноси ваздухом или дирањем различитих површина?
ШМИТРАН ЂУРИЋ: Вирус се може пренијети и ваздухом путем капљица ако сте у блиском контакту са зараженим или у контакту са површинама на које су те капљице са вирусима пале уз услов да вирусу омогућимо улазак преко слободних слузница. Важност хигијене руку је битна и никако не треба трљати очи, дирати нос, грицкати прсте…
НН: Да ли је тачно да особа која се опорави од овог вируса стиче природни имунитет и да ли је тачно да ће топлије вријеме убити вирус?
ШМИТРАН ЂУРИЋ: Послије сваке инфективне болести стиче се природни имунитет. Мислим да је у овом тренутку рано говорити о тој врсти имунитета, као и о његовом трајању.