БАЊА ЛУКА, 1. јануара – Модеран, урбан европски град, препознатљив у региону по богатим културним и спортским садржајима, зеленилу, алејама, али у новије вријеме и по модерној архитектури.
Отуда, сви радови на комуналној инфраструктури који су у овом тренутку започети, или се планирају у Бањалуци, носе сад већ устаљено, збирно име: Бањалука се гради! Од путева у најудаљенијој мјесној заједници, па до оних великих у центру града. Новац као универзално мјерило, може да помогне у оријентацији: за све замишљене пројекте биће потребно још бар двије милијарде марака. Један од оних поред којих прођу сви ти пројекти, планови, локацијски услови и друга документација, јесте Слободан Станаревић, начелник Одјељења за просторно уређење Града. Због много обавеза прижељкује досаднија времена јер управо од првог јануара 2020. очекује масовну употребу савремене процедуре – електронске грађевинске дозволе. У претходне три године то је био једношалтерски систем.
– Ово је пилот пројекат у Републици Српској, заједно са Градишком, и крајњи циљ је да се документација за грађевинске дозволе доставља електронским путем. Знам да има потешкоћа код таквог пројекта, јер је потребно ускладити неке законе да би све функционисало. Одјељење на чијем сам челу је једно од најважнијих одјељења, јер ми приходујемо доста новца у буџет. Регулационим планом предвиђамо будуће објекте од чега ће да долазе приходи. То је за мене план инвестиција, јер се тако пуни буџет, ове године смо донијели 14 милиона, прије тога 16, укупно око 50 милиона за три године, колико Град приходује од уређења, ренти, легализација. Град те исте приходе преусмјерава на комунално и саобраћај, то су два одјељења који на основу пројеката раде на изградњи будућих путева, вртића, школа, амбуланти.
Шта је то све урађено за протекле три године, од када је ова Градска управа у мандату?
– Ми смо већ годину дана у кампањи Бањалука се гради, и још није дошло вријеме да Бањалука ‘одмара’. За наше Одјељење то је много локацијских услова за водоводе, канализације, гријање, саобраћајнице нижег реда, улице… Ипак, у граду се не може више градити од оног што приходујемо. Вољели би да може више па да радимо три, а не један мост годишње. Али, ипак, за ове три године је урађено више него за десет прије тога. Те неке капиталне инвестиције су завршене, као што је Еко топлана, Зелени мост, Источни транзит, десет кружних токова…
За насеља попут Старчевице и Обилићева био је најважнији Источни транзит и Зелени мост. А та два објекта стајали су годинама. Та десна обала Врбаса сада је потпуно продисала, потпуно је другачији угођај. У самом центру града кружни токови су убрзали саобраћај. Тај дио смо добро ријешили, али сада морамо радити да побољшамо саобраћај у мировању. То су паркинг мјеста и јавне гараже. Саобраћај би могао бити бржи, али успоравају пјешачки прелази на кружним токовима. Ту би растерећење значило да се раскрснице за пјешаке рјешавају потходницима, пролазима испод цесте. У плану су два кружна тока, код Леснине и у Лазареву; за које су задужени Путеви РС. На тако великим кружним токовима морали би постојати потходници, као они код Делте. Они јесу скупа инвестиција, али за тај обим саобраћаја су неопходни. Заговорник сам да они буду живи, да као у Београду у њима имате продавнице. Да је закон о приватно-јавном партнерству једноставнији, то би било изводљивије, јер би приватник могао да купи локал још док је у изградњи. Такође, нова топлана је много боље рјешење од претходног. Град је гомилао губитке са мазутом сваке године и имао проблем са испоруком топлотне енергије. Са новом топланом немамо проблема, што се тиче гријања, али морамо мијењати топловоде који су стари па су губици велики.
Како у вашем Одјељењу, и уопште у Градској управи, виде будућност развоја Бањалуке?
– Поента самог Одјељења јесте да планира сам град, од инфраструктуре односно улица па до водовода, канализације, пословних зона, стамбених насеља… Све што се дешава у граду, почиње код нас. Ми имамо Просторни план који је на снази већ четири године, и он је највећи стратешки документ, а Урбанистички план је из 1975. и сад је у изради нови. Добили смо извођача, и надам се да ће до краја сљедеће године бити усвојен тај документ, план развоја града у будућности.
Када сте дали извођачу задатак да направи план, шта сте апострофирали што посебно треба рјешавати?
– Ми смо дали детаљне смјернице шта се очекује од Урбанистичког плана, на којима су радили бројни стручњаци, сви који у разним областима могу да допринесу приједлозима и идејама. Нажалост, 45 година је дуг период и многи од елемената старог плана су нарушени. Некад није ни било могућности да се то спријечи . Коридори везе који су били заштићени као веза између западног и источног транзита су нарушени. Од 18, колико их је тада било у плану, остало их је шест. Сада радимо да њих неко не наруши. Дали смо смјернице за нове пословне зоне, парковске површине, инфраструктурне објекте који служе за развој града, начин прикључивања на топлану. Бањалука, посебно центар града, има великих проблема са напајањем електричном енергијом, јер су постојеће трафо-станице оптерећене практично сто одсто. Новим планом иде изградња нових трафо-станица, које ће растеретити постојећи систем.
Сви се суочавају са нелегалним објектима. Како ви то рјешавате?
– Што се тиче легализације, она је рак-рана нашег посла. Ми сада имамо више од девет хиљада активних предмета за легализацију, а вјерујем да је исто толико оних који нису затражили легализацију. Иницирали смо измјене закона, али тај процес ће трајати десетак година. Од 1996. па до 2002. огроман број људи рјешавао је стамбено питање, добијали или куповали плацеве. Тад инспекција, како год да је радила, није могла невољнике који су остали без крова, тјерати да испоштују све прописе, не можете рушити куће.
Један од великих пројеката јесте канализација?
– Још у ранијим плановима предвиђена је локација за пречистач отпадних вода, у Трапистима. То је огромна инвестиција, само пречистач кошта 150 милиона еура, а тек колектори који требају покупити сву канализацију и довести је до пречистача. Ми планирамо и колекторе, и мање појединачне прикључке што се тиче објеката, али сам процес потпуне реконструкције постојеће и изградње нове канализације коштао би милион марака. То се не може издвојити одједном, па ће се тај пројекат радити из више фаза, тражиће се кредити, донације… Промијењена је цијела структура. Некад смо имали Чајавец, индустрију у центру града, сад је нема, сад су другачије отпадне воде које одатле долазе. Постојећи системи су дотрајали, а потребно је много нових. План ће бити да се ради више мањих пречистача, који ће обухватити један дио града, те да тако парцијално рјешавамо проблем. Рецимо са једним ријешимо Обилићево и Старчевицу, другим лијеву обалу града… То би било финансијски прихватљивије.
Круна активности би требали бити радови у центру града, који ће значајно промијенити изглед Бањалуке. Шта се све планира?
– Завршен је конкурс на коме нисмо имали прву награду. Награђена су три рада, и од сваког ћемо узети оно што је најбоље, будући да је ријеч о измјенама у три цјелине. Што мијења центар града, добићемо нешто што је потпуно другачије од градова у РС. На простору код старе аутобуске станице правиће се двије надземне гараже, а између њих ће се бити парковска површина посвећена ослободиоцима Бањалуке у Првом свјетском рату. Паркинг код Музеја савремене умјетности се уклања и на том мјесту ће бити изграђен трг, који ће бити већи од Трга Крајине, и биће подеснији за јавна окупљања. Тренутно се завршава друга фаза шеталишта поред Банског двора, а потом наставити до Народног позоришта. Та трећа фаза би требала почети 2021. и планирано је рушење постојећих башти, које ће у будућности бити на средини шеталишта, а не уз кафиће као до сада. Након тога потребна је реконструкција Господске улице, бетонске плоче у њој имају свој вијек трајања, со, мраз, све их то нагриза и троши. Моја идеја је да буде у бијелој боји, како би се визуелно добило на ширини, али видјећемо и приједлоге градски архитекта.
Простор који се налази иза споменика бану Милосављевићу па све до сједишта УИО, трећа је цјелина у центру.
– Тамо се граде објекти са лијеве и десне стране, са степенастом спратношћу. Улица између њих, коју већ називају колоквијално Господска два, била би широка 40 метара. Омјер улица и зграда је исти као у Господској, али је нова улица шира и зграде су више. Као Маријахилф штрасе у Бечу, ширином и висином објеката. Додуше, код нас ће зграде бити модерног стила. Архитекте кажу да је најбоље да се тргови, пјацете, паркови, граде тако да буду свједоци времена у ком су настали.
Шта ће бити са парком између Банског двора и Народног позоришта, настао је као привремен?
– Тај парк смо уцртали и упланили; парковске површине требају сваком граду. Али морамо поштовати једну другу ствар. Тај парк је на приватном земљишту. Имати приватни парк у центру града тешко може приуштити и Рокфелер. Најбоље би било да почнемо откупљивати земљу, или да понудимо замјенске парцеле. Закон се мора испоштовати. Исто тако, за друге локације мораће се наћи новац да би се откупило све земљиште, да би могли урадити то што смо замислили.
Иако много радите, доста тога су посљедице онога што су друге градске управе започеле прије вас. Шта ћете ви оставити?
– Ми смо највише радили на убрзању процедура. Од једношалтерског система, да грађани не морају тражити документе на више мјеста, направили смо споразуме између институција да прибављање сагласности ради само одјељење. Радили смо на измјенама закона, да би те процедуре биле што брже. Што се тиче пуњења буџета, моја претходница је већ успоставила неки систем, јер је прије тога било проблема са пуњењем буџета, а ми смо са тим наставили и унаприједили. Промијенили смо регулационе планове на доста мјеста, да би направили услове да се гради и пуни буџет. Због тога је Бањалука хит што се тиче изградње у Босни и Херцеговини.
НОВИ МОСТОВИ ‘КАО ЗА РАЗГЛЕДНИЦУ’
– Добили смо конкурсно рјешење за мост у Долцу. Изабрали смо првопласираног и другопласираног, вјерујем да ће сам мост бити комбинација та два рјешења. Друго мјесто је много боље одрадило путнички мост и подмостовље, односно садржај поред моста, а првопласирано рјешење је боље извело изглед моста. То је оно што смо хтјели да буде као слика са будућих разгледница. Тако ћемо спојити и љепоту и практичност. Имамо у плану мост у Шехеру, због кога ћемо тражити ребаланс буџета. А стари мост који води до бање ће бити прилагођен само за пјешаке и возила хитне помоћи, док ће путнички саобраћај бити пребачен на нови мост.
