Европска кућа није спорна, спорна је локација.
Казала је ово, гостујући у Бањалучкој хроници потпредсједница Градског одбора ДЕМОС-а Радмила Коцић Ћућић, коментаришући јавно изречен став ове политичке партије против градње Европске куће у парку Петар Кочић.
– Петар Кочић је прво наш симбол слободе, промовише универзалне вриједности, и ми који смо ту на том простору њега доживљавамо ка неки наш симбол. Он је наш трибун, док је био посланик он се борио искључиво за народ. Његова књижевна дјела су заправо свједочанства о томе како се живјело у окупацији односно укопацији како је то он називао. Надам се да никада неће доћи вријеме да Петар Кочић буде на маргинама друштва, те да ћемо увијек знати препознати ту његову борбу. Вјера, језик, земља, то је оно што увијек морамо ставити на прво мјесто. Ако будемо поштовали то ко смо, онда ће нас и други поштовати – каже Радмила Коцић Ћућић, додавши да су коментари јавности на став ДЕМОС-а веома позитивни.
– Мислим да ми као народ имамо изграђену националну свијест, што нас је натјерало у свим нашим мукама кроз које смо прошли. Мислим да је српски народ сигурно довољно пропатио да буде свјестан да без слободе, и без својих представника, оних које смо ми легално бирали, нема тог суживота, нема ни нормалног живота за нашу дјецу. Ми желимо да наша дјеца овдје остану, да им кажемо ко смо били, да је српски народ увијек био поштован у свијету. Не случајно, ми имамо све оно што један цивилизован народ треба да има, стога и цијенимо Европске вриједности. Међутим и оне се помјерају од онога што су некада биле, гдје смо ми заиста могли да видимо један економски напредак, све оно чему смо тежили, данас пак те вриједности често толеришу нешто што није у складу са нашом традцијом и нашим вриједностима. Ми желимо здраву породицу, желимо оца и мајку, дјецу, желимо да размишљамо на начин да имамо здраве генерације у будућности. Управо зато се ДЕМОС залаже да имамо едукативне програме за нашу дјецу – казала је Коцић Ћућић.
Она је је нагласила, да у Бањалуци имамо 146 регистрованих културних добара која сигурно нису на адекватан начин заштићена нити су стављена у улогу да буду самоодржива, односно да буду наш туристички потенцијал.
– Наравно да постоје неке области културе у граду Бањалуци, које живе и које имају перспективу, међутим ми морамо урадити озбиљну анализу. Она јесте дјелимично урађена Стратегијом развоја културе, али не довољно. Најприје би требали приступити обнови наших културно-историјских споменика, па онда да видимо на који ћемо их начин понудити најприје нашим грађанима, а онда и туристима јер то може постати један занимљив туристички производ. Наиме културни туризам је постао једна озбиљна грана привреде у свијету. Пазите, ми имамо неке братске општине, са којима се Бањалука побратимила, гдје заиста видите примјере да та грана запошљава јако пуно људи. Људи су, знате, задовољни када могу да покажу нешто своје. Поносни. А ми јесмо поносни на своје, само треба наћи људе који знају на који начин то треба урадити, да коначно град Бањалука направи један озбиљан план и приступи прво обнови а онда и систему самоодрживости , систему промоције тих наших вриједности. Јер оне ако се не чувају, оне као и све у животу, блиједе – рекла је Коцић Ћућић примјетивши да је вријеме да се о томе проговори.
– Понекад се чини да има важнијх тема, вјерујте да нема. Примјер је тврђава Кастел, гдје свакако може боље – каже Радмила Коцић Ћућић
Она не спори да постоје одређена улагања, која би како каже према процјенама стручњака требала бити пет пута виша.
– Али мислим да нису кључна само улагања. Тај стратешки приступ, који би донио нове садржаје у један историјски споменик је потенцијал који је заиста велики. Он се може ставити на располагање не само нашим грађанима, већ заиста може бити значајан туристички потенцијал па вјерујем да ће доћи вријеме с обзиром да има одређених планова да он постане и Музеј Града, да се о томе озбиљно разговара, и да се бар један дио озбиљније стави у функцију. Гледајте ако не можемо све одједном, па хајде да, знате како кажу, велике ствари почињу малим кораком. Није само поента у новцу, мислим да требамо имати једну идеју, љубав и посвећеност према Кастелу – рекла је Коцић Ћућић.
Говорећи о стању објеката у којима су смјештене институције културе, она је нагласила да се ти објекти морају обнављати, јер су они понос и града и Републике Српске. Она је додатно нагасила да, нам у свему овоме, велики проблем представља и демографија у Републици Српској па и у граду Бањалуци.
– Имамо много криза, кризу породице, кризу брака, кризу у васпитању дјеце, све је то повезано са демографијом, али ја бих рекла да нам мањка подршке у системима. Рецимо, када говоримо о предшколским установама, с обзиром да су управо оне један ниво подршке породици, ми смо имали конкретне приједлоге. Ево рецимо у Карановцу, ви знате да та школа има своје подручно одјељење у Новоселији, које је обновљено уназад неколико мјесеци са 300.000 КМ. Један дио је донирао Град други Министарство просвјете и културе. Ту школу похађа стотињак ученика. Налази се на 4 км од центра града, и ми предлажмо да се ту отвори један вртић. Има довољно простора. Минисарство је дало сагласност да се у једном дијелу те школе отвори вртић јер ви немате вртића на том потезу. То би рецимо ријешило многе проблеме. Даље, крај централне школе у Карановцу, на земљи која припада школи могла би се изградити зграда за становање за пројекат о социјалним становима. Људи би се сигурно радо одлучили да живе негдје поред школе, зашто да не. Тако би опстало и ово насеље. У суштини нама недостаје само један добар план. Мислим да ресурса имамо. Ми причамо о стварима које су реалне – закључила је Радмила Коцић Ћућић.
