БАЊА ЛУКА, 25. јула – Управа за индиректно опорезивање БиХ због проблема с подјелом новца држи на свом рачуну 180 милиона марака средстава “Аутопутева РС” и “Аутоцеста ФБиХ”, наплаћених од акциза, каже у интервјуу за “Независне” Слободан Станаревић, в.д. директора “Аутопутева РС”.
Он каже да предлаже да се смање акцизе у периоду од три мјесеца, а да се тај новац са рачуна УИО прослиједи предузећима, како би се испитало да ли би то утицало на цијене горива. Што се тиче цијена путарина, он каже да није планирано повећање.
“Могуће је да буде неких микроподешавања у смислу неколико фенинга горе-доље када су поједине дионице у питању како бисмо ускладили цијене с ‘Аутоцестама ФБиХ’”, каже он.
НН: Мост на Сави коначно је завршен након много година. Какви су Ваши утисци и када ћемо се моћи провозати мостом као путници?
СТАНАРЕВИЋ: По мом мишљењу, то је један од битнијих објеката у РС и у БиХ. Финансиран је попола од стране Министарства транспорта и комуникација БиХ и Хрватске и грантом ЕУ, а његова изградња је била врло захтјевна и због дужине и због начина на који је рађен. Додатни изазов представља то да је грађен у вријеме док је бјеснила корона. Изграђено је и 500 метара ауто-пута који мост повезује с постојећим аутопутем Бањалука – Градишка. Специфично за овај пројекат је да је било врло мало пробијања и финансијског оквира, а изграђен је у року. Наравно, јавност интересује када ће мост бити у функцији, односно када ће бити изграђена дионица у Хрватској, коју гради “Интеграл”, који је радио и мост. Дужина прве фазе те брзе цесте је око 4,5 километара. Изазове на тој дионици представљају два моста, један преко Струга, док је други мост преко једног мањег потока. Рок је двије године, а ми се надамо да ће бити могуће завршити нешто раније, јер је траса грађевински лагана, ако не рачунамо ова два објекта. Најкасније треба очекивати да то буде завршено 2024. године. Друга фаза је наставак трасе у дужини од око четири километара до петље Окучани.
НН: Министар Митровић је спомињао идеју да се у РС и БиХ користи постојећи прелаз као заједнички и да се тиме убрза пуштање у рад моста. Има ли новости?
СТАНАРЕВИЋ: У току су преговори о томе. Такву праксу имамо већ на прелазу Рача, гдје је такође ријеч о заједничком прелазу у Србији. Надам се да ће бити слуха с хрватске стране, јер се смањују трошкови и убрзава се рад, а наш гранични прелаз је спреман. Међутим, коначна одлука је на вишим инстанцама у БиХ и Хрватској.
НН: Докле се стигло с петљом на ауто-путу Бањалука – Добој?
СТАНАРЕВИЋ: Петља Јоховац је завршена, у току је технички пријем, остале су још неке формалности. Надам се да ћемо око 15. августа имати пуштање у употребу.
НН: Шта ће он конкретно значити без изградње остатка ауто-пута?
СТАНАРЕВИЋ: Значиће, рецимо, ако идете из Бањалуке за Сарајево, обилазите Добој. Нећете морати улазити у град, као што је сада случај. Обилазницом око 6,5 километара обилазите 70 одсто Добоја, чиме ће се смањити и гужве, а то ће значити и за сам Добој много, посебно кад је теретни саобраћај у питању.
НН: Када је у питању ауто-пут Бањалука – Приједор, у јавности је било недоумица зашто тај уговор није доступан. О чему се ту ради?
СТАНАРЕВИЋ: Ми тај уговор и немамо, уговор имају Влада и концесионар. Концесионар, односно кинеска компанија, је према Влади у истој позицији као и ми. То ће бити предузеће које гради и одржава ауто-пут. Они ће тиме управљати 30 година након чега ће га предати “Аутопутевима”. Колико сам упућен, у петак је издата грађевинска дозвола за дионицу око 2,5 километара код Приједора. Ми као “Аутопутеви” смо ту укључени само код плаћања експропријације.
НН: Значи, имаћемо двије посебне групе ауто-путева у РС. Како то изгледа са становишта возача, шта ће се промијенити за њих?
СТАНАРЕВИЋ: Претпостављам да ће то бити једноставно ријешено на начин да улазите на ауто-пут у Бањалуци, излазите у Приједору и тамо плаћате путарину. Међутим, напомињем да је то уобичајено, рецимо, у Хрватској имате аутопут Загреб – Сплит, који је концесиони и на сличан начин наплаћују и одржавају као што ће то бити код нас.
НН: С обзиром на поскупљење горива, хоће ли бити корекција цијена путарина?
СТАНАРЕВИЋ: Мислим да неће. Могуће је да буде неких микроподешавања у смислу неколико фенинга горе-доље када су поједине дионице у питању како бисмо ускладили цијене с “Аутоцестама ФБиХ”.
НН: Било је приједлога да се смање акцизе за аутопутеве. Како ви то видите, с обзиром на то да би мање акциза значило мање новца за ваше пројекте и изградњу?
СТАНАРЕВИЋ: Ми практично од акциза градимо аутопутеве. Како се пуни буџет, ми се тако задужујемо. Међутим, проблем је у томе што ствари не функционишу на нивоу БиХ. Због неке наводно лоше испоштоване подјеле, имамо ситуацију да нам задржавају десет одсто од уплата. Тренутно у Управи за индиректно опорезивање ми и “Аутоцесте” имамо задржаних 180 милиона марака. То није мало. Ја предлажем да се смање акцизе на три мјесеца, а да се нама пусти тих 180 милиона и да видимо какви су ефекти на цијене горива. Ако не буде било ефеката, нека врате акцизе.
НН: Колико се користе ауто-путеви? Да ли их људи због путарина избјегавају?
СТАНАРЕВИЋ: Људи који путују на релацијама, рецимо, Бањалука – Сарајево или Бањалука – Београд углавном користе ауто-путеве. Оно што смо примијетили јесте да, када се људи опредјељују којим путем ће ићи, размишљају како да избјегну гужве на граничним прелазима. Показује се да је људима вријеме најважнији ресурс, не гледа се толико хоће ли платити путарину. Ако вам данас до Добоја ауто-путем треба 45 минута, а уколико избјегавате ауто-пут стигнете за сат и по, људи бирају ауто-пут. Мислимо да ће се то још више осјетити када завршимо коридор 5ц и овај ауто-пут Приједор – Бијељина. Грађанима и привреди ће то много значити. Притом, имате и овај пут Београд – Сарајево – Београд.
НН: Хоће ли “Аутопутеви” бити укључени у тај аутопут или ће бити посебно предузеће као у Приједору?
СТАНАРЕВИЋ: Биће “Аутопутеви” укључени. Фирма “Ташјапи” из Турске добила је споразум три државе да су они кровни извођач. Они треба да обезбиједе средства. Колико сам чуо, “Ташјапи” преговара с неком кинеском компанијом да заједно уђу и да обезбиједе финансирање кинеске банке на дионици Бијељина – Брчко, а затим идемо на пролаз кроз Брчко, како бисмо спојили с обје стране нашим ауто-путем. ФБиХ је заинтересована за контактну тачку на тој дионици која иде према Тузли и Сарајеву.
НН: Шта је с ауто-путем ка Купресу, спомиње ли се он?
СТАНАРЕВИЋ: Спомиње се. Кинези су заинтересовани за изградњу тог ауто-пута. Прва фаза је Бањалука – Мрконић Град, а друга фаза је Мркоњић Град – Млиниште, а онда би “Аутоцесте ФБиХ” требало да продуже доље ка Купресу, односно да споје ауто-пут с морем, то јест са границом с Хрватском. За ову годину не треба очекивати неке велике активности, јер смо већ попунили оквир гаранција Владе РС. Зато сад треба чекати сљедећу годину и нови буџет и на основу тога ће се ићи у преговоре.
