Бања Лука је у овој години на име подршке пољопривреди планирала издвајање 1.400.000 КМ, а реалне потребе су далеко веће од тога. Зато ће наши одборници предложити да се тај износ увећа, поручио Ненад Шибаревић.
Без јаког села, нема јаког града, а самим тим ни државе. Они који тренутно воде Бању Луку то, очигледно, не разумију, јер да је другачије, издвајања за пољопривреду из градске касе била би далеко већа у односу на садашња, рекло би се, симболична.
Мишљење је ово потпредсједника Градског одбора Демократског савеза ДЕМОС-a, задуженог за развој руралних подручја града Бања Лука, Ненада Шибаревића, који је истакао да је у овој години на име подстицаја пољопривреди исплаћено 62.000 КМ, те да 71 пољопривредни произвођач, због недостатка средстава, у 2023. години неће остварити право ни на једну марку подршке из градске касе.
– Одборници ДЕМОС-а у Скупштини града Бања Лука инсистираће на повећању ових издвајања. Бања Лука је у овој години на име подршке пољопривреди планирала издвајање 1.400.000 КМ, а реалне потребе су далеко веће од тога. Зато ће наши одборници предложити да се тај износ увећа за додатних 2.200.000 КМ – навео је Шибаревић, нагласивши да је ДЕМОС једина политичка странка у граду Бањој Луци, која се бави питањем пољопривреде и побољшању стања у овој области.
Према Вашем мишљењу, Град Бања Лука, посебно у овој години, није препознао значај пољопривреде?
ШИБАРЕВИЋ: Град Бања Лука треба да се угледа на републичке органе, односно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Владу Републике Српске, који су препознали значај пољопривреде и пољопривредне произвводње, те су, умјесто 72 милиона у 2022. години, за подршку пољопривредницима у 2023. години обезбједили 180 милиона КМ. С друге стране, Град Бања Лука, ионако скромне доприносе за пољопривреду, са 1.580.000 КМ у 2022. години, смањио је на 1.400.000 КМ у 2023. години. Тај износ, по нашем мишљењу, треба да буде макар дупло већи и да се, на тај начин, да допринос развоју пољопривреде и руралног подручја града Бања Лука, као што то раде друге локалне заједнице и земље у окружењу. Свједоци смо да су поједине државе у нашем окружењу буџет за пољопривреду повећали скоро 100 одсто.
Постоји ли начин да се такав однос, на нивоу града, промијени?
ШИБАРЕВИЋ: Садашње стање није задовољавајуће. Законски је дефинисано да свака локална заједница шест одсто буџета издваја за пољопривреду. По томе, Бања Лука би требало да за ове намјене издваја око 12 милиона КМ, а издаваја 1.400.000 КМ. По томе се најбоље види како они, који воде град, разумију значај пољопривреде. У Скупштини града нико и не помиње пољопривреду, а одборници и градоначелник не би требало да чекају да им неко други укаже на то питање, сами би требало да препознају тај проблем. Исто тако, сматрам да прича о унапређењу пољопривреде мора да буде заједнички задатак и посао свих, који одлучују у овом граду. Имамо Центар за развој пољопривреде и села, који спада у ред озбиљних институција, у којој су ангажовани стручни људи који имају комплетну евиденцију о сваком пољопривредном добру и пољопривреднику у руралним дијеловима града Бања Лука. Већ смо установили да је једна од највећих мањкавости постојећих правилника пружање помоћи или финансијске подршке пољопривредницима сваке друге године. Центар припрема иницијативу, коју ће поднијети Градској управи и Скупштини града да се наведени правилници измјене, како би се омогућило да се свим пољопривредницима на подручју града Бања Лука помаже сваке године, што је, на крају и логично, јер пољопривредници производе саваке године, а не сваке друге, када добију подршку од града.
Много се прича о томе како нам села остају празна, како људи напуштају родна огњишта и одлазе за бољим животом. Може ли се то спријечити?
ШИБАРЕВИЋ: Један од начина на које људе можемо задржати на селу јесте да им обезбједимо адекватну подршку. На том пољу се заиста јако мало ради. Да би задржали постојећи степен производње, морамо обзебједити више средстава за подршку пољопривредницима, мора постојати више разумијевања према тим људима. Жалосно је да се о пољопривреди тамо мало прича, а то мора да буде једна од главних тема и у скупштинским расправама и у медијима. Представници ДЕМОС-а у наредном периоду ће одржавати састанке са пољопривредницима, представићемо им наше идеје о измјенама правилника, упутити у сва њихова права и подстицати их да се активно укључе у рјешавање проблема, како би дошли до побољшања стања у овој грани привреде.
С обзиром да ДЕМОС посебну пажњу поклања демографији, може ли се очекивати да млади људи препознају напоре за побољшање стања у пољопривреди и одлуче да остану на селу, заснују породице, одржавају своја газдинства?
ШИБАРЕВИЋ: Наш је циљ да приволимо Град Бању Луку да прати кораке Владе Републике Српске и да посвети дужну пажњу пољопривредницима, да им обезбједе средства на која имају право. Имамо озбиљне пољопривредне произвођаче на подручју града Бање Лука, који су уложили озбиљан новац и труд у своја пољопривредна газдинства и производњу, али нису адекватно праћени од стране градских власти. Кад то промијенимо, онда можемо да причамо о унапређењу и популаризацији међу младима.
