Интервју: Бранкица Татић Тупеша, кандидатДемократског савеза – ДЕМОС за одборника у Скупштини града Бања Лука

 
Бранкица Татић Тупеша је рођена 1987. године у Градишци. Звање магистра српског језика и књижевностистекла је на Филолошком факултету Универзитета у БањојЛуци. Као студент радила је у медијима и невладиномсектору као портпарол и предсједник комисије замаркетинг. Радила је у неколико школа као професорсрпског језика и књижевности, а након другог циклусастудија каријеру је фокусирала на рад у маркетингу и односима с јавношћу. Волонтер је у „Удружењу дјеце са потешкоћама у развоју“ и другим хуманитарниморганизацијама. Удата је.
 
Бранкице, магистар сте српског језика и књижевности, али посједујете радно искуство у различитим сферама. Како сте се то проналазили у свим тим браншама?
 
Да, институционално, стручно образовање подигло је ниво мог општег знања, оспособило ме за најразличитије врсте дјеловања и активизма. Поред изучавања језика, писма и књижевности, као симбола нашег националног, културног и духовног идентитета, ми смо кроз студијски програм у прилици да научимо и унутрашње и спољне прилике које су поменуто условиле, одредиле и дефинисале, дакле нашу националну историју, нашу вјеру, личности које су је обиљежиле, попут Светога Саве, Вука, Његоша. Правилно изражавање, познавање правописа, елоквенција, стварају предиспонираност за најразличитије послове који подразумијевају јавну комуникацију, што је и утицало на моје бављење пословима, који би се сходно раније наведеном могло сматрати компатибилним. Наравно, ту су и моја лична знатижеља, потреба за непрекидним учењем и усавршавањем.
 
Активни сте у хуманитарном раду, вјерујем да ћете дио рада као одборник заснивати на унапређењу положаја најрањивијих категорија. Уз то, на чему ћете још радити?
 
Хуманитарни рад је питање солидарности, емпатије, разумијевања, а не популизма и личне промоције. Бити човјек је важније од свих мандата и ресора. Ако ми потпуно здрави, оспособљени, ослобођени егзистенцијалних проблема, тражимо или очекујемо институционалну, друштвену, сродничку или пријатељску помоћ, како онда да останемо пасивни спрам оних који из потпуно објективних разлога требају нашу помоћ. То је дио мог личног политичког програма и ангажмана, како сте и навели. Најрањивије категорије конзумирају све уставне у законске бенефите, правног поретка Републике Српске. Моја је лична обавеза да исте буду препознате, заступљене у друштвеним интеграцијама, равноправне, надасве уважаване и достојно човјека третиране. Поред тога, залагаћу се за очување традиционалних породичних вриједности, помоћ и подршку младим брачним паровима, младима уопште, очувању и заштити друштвене средине, промоцији и заступљености ћирилице у јавном простору.
 
 
Шта је то што вас издваја од осталих кандидата?
 
Модерно или боље речено савремено схватање политике, препознавање тренутка у којем се налазимо, времена у којем живимо, искушења са којима се суочавамо. Политика није и никада не смије постати бизнис. Она подразумијева идеју и визију будућности. Потребу за друштвеним консензусом када су у питању општи интереси. Ја преузимам личну одговорност, одбацујем изговоре, тражим рјешења, уважавам добре намјере, али и посљедице.
 
Која је ваша порука бирачима?
 
Гласање није само мануелна радња, заокруживање кандидата, већ доношење одлуке, право избора, одлучивање о личној и друштвеној судбини, допринос демократизацији и креирању амбијента за рјешавање проблема. У питању си ти, као човјек и грађанин, зато не можеш остати равнодушан и рећи „ма, мене то не интересује, ма каква политика, ма какве странке, кандидати“. Неко ће сутра у твоје име донијети одлуку о твом животу и онда немаш право да се жалиш. Размисли, изађи на изборе, одлучи се, гласај!